piše: Vladek Antolaš
Tekst je objavljen u tiskanom izdanju Podravskog lista
Jednostavno nas je ova tragedija smaknula iz kolosijeka kojim smo putovali prema sretnom i veselom Božiću. Dok netko ubije dijete u ovako teškom obliku krvavog nasilja, to je trauma za celu našu zajednicu. Gubitak svakog djeteta i malog stvora je trauma. Djeca često stradavaju u prometu, al nam se to nažalost čini lakše probavljivo spram ovog krvavog čina, no svakom roditelju koji izgubi dijete je jednako strašno i jednako im je kraj svijeta. Nedo Bog nikome. Na ovakve tragedije nitko ne može biti spreman nit, nažalost, ne možemo znati kome je kaj u glavi. Moguća je samo prevencija i bolja briga oko samih škola i u prometu, de djeca češće pogibaju nego u samim školama, mada, eto, emotivnije reagiramo na ovo drugo. Valjda iz razloga jer promišljamo da je to moglo biti i naše dijete. U naša neka dječja vremena imali smo dežurne učenike na ulazu u školu koji su svakog „gosta“ primili i otpratili po njegovim potrebama po školi. U današnje vreme ta su dežurstva ukinuta zbog nekih prava i obveza djece. No moram primetiti da sam u našoj OŠ Đurđevac naišel na zaključana ulazna vrata za vreme nastave. Ok, otvoren je „tehnički“ ulaz, no opet je bolje ikaj nego nikaj. Znači do sad smo imali sigurnost iznad prosjeka kaj se tiče naše škole. Bilo bi zgodno znati kak je po ostalim školama u našem kraju.
Pokušal sam si predočiti krivca za ovu tragediju u Prečkom i osim psihičke bolesti tog mladog čovjeka, naišel sam na dobre stare institucije koje nisu odradile svoj posao. Probal vam budem objasniti kak su institucije i sistem totalni sukrivac ove tragedije, a bogme i mi . U BMK (boli me k*rac) sistemu mi izađemo i izaberemo vlast kakvu zaslužujemo. Onda premijer stavi veterinara za ministra obrazovanja i tu počinju problemi u samoj stručnosti. Nadalje, u ministarstvo se isto često delegiraju ljudi po podobnosti, a ne stručnosti. I naravno, tu neje kraj. Tam neko opet za direktora škole dene sebi pripadnoga i isto neretko menje stručnoga. Da jad bude vekši, taj isti direktor dene domara iz svojega džepa koji mu je isto neki bratić od sestričninog kuma i taj domar ne zaključa vrata od škole ili vrtića jer ga BK (boli k*rac). Svejedno nemre dobiti otkaz za svoj nerad jer nišće u nizu nemre dobiti otkaz jer su svi redom izabrani ili odabrani po nekom BMK ključu.
Isto tak, taj neki doktor pusti doma psihički bolesnog dečka jer i njega BK jer i njegov ministar i svi nadređeni gledaju kak namaknuti love za 10 života na prodaji mikroskopa. Ovo je primjer i ključ koji moremo primeniti na bilo koji segment odgovornosti i posla u našemu društvu i sistemu. Zapravo krvave ruke imamo svi u nizu jer živimo po sistemu BMK, jer šutimo ko da se to događa nekom drugom. Zapošljavanje po nepotizmu i šteli dovodi do neznanja i do BMK letargije u kojoj se nitko ne treba posebno truditi pa, eto, kome je za silu bilo misliti o sigurnosti u školama. Koga je bilo briga kaj se to događa u Americi. Pa ak se dogodilo u Beogradu, kod nas valjda neće, jer smo mi superiorniji i nas bolje BK.
Danas svi tugujemo, al dragi ljudi, dal nas stvarno BK za sve? Ako nas stvarno BK, onda smo i mi krivi!
FOTO ilustracija/fotografija nema nikakve veze s tekstom
